Višnja (Prunus cerasus) je voće koje se većinom gaji radi industrijske prerade što olakšava plasman nakon berbe. U pitanju je drvenasta voćka čiji plod ima isti naziv kao i voće. Svrstava se u koštičavo voće (skrivenosemenica) gde su još i kajsija, breskva, šljiva, trešnja, marela i badem.
Porekom je iz Male Azije odakle se preko stare Grčke i Rimskog carstva proširila po Evropi. Širila se uporedno sa trešnjom. Postoji nekoliko veoma različitih varijeteta višanja kod nas to obična višnja (Prunus cerasus L.), ali postoje i stepska višnja (Prunus fruticosa Pall), istočnoamerička višnja (P. pumila L.), maljava višnja (P. tomentosa Thunbg.) koje su raširene na nekim drugim kontinentima.
VIŠNJA HAJMANOVA KONZERVNA
Voćne sadnice višnje Hajmanova Konzervna vode porekleo iz Nemačke.
Ova sorta sazreva krajem juna.Plod višnje je tamnocrvene boje i krupan .Sorta je samoplodna i radja na svim zemljištima.
VIŠNJA ŠUMADINKA
Voćne sadnice višnje Šumadinka je poznata domaća sorta višanja, stvorena ukršanjem Hajmanove konzervne i Kereške. Selekciju su izvršili prof. dr Asen Stančević i prof. dr Petar Mišić, a za sortu je zvanično priznata 1984 godine.
Višnja šumadinka tokom rasta ima delimično povijene grane, a kruna joj bude okruglasta. Mrazeve i sušu podnosi malo bolje u odnosu na većinu drugih sorti.
Mada se preporučuje razmak sadnje na 4×3 metra, u poslednje vreme se predlaže i sadnja ove sorte u gustom sklopu. Deblo kod ove vrste bude kratko, dok grane imaju veliki ugao prilikom grananja. To su karakteristike koje olakšavaju relativno lakšu berbu.
Kao podloga se najčešće koristi divlja trešnja, što može doveti do velike bujnosti same voćke i to zahteva dodatno orezivanje.
Ova sorta prorodi u drugoj godini i nakon toga rađa redovno. Spada među stabilne samoplodne sore višnje i nisu potrebne druge vrste da bi se oplodila. Sa druge strane, Šumadinka se može koristiti kao dodatni oprašivač u zasadima gde se nalaze sorte koje zahtevaju dodatne oprašivače.
VIŠNJA OBLAČINSKA
Voćne sadnice višnje Oblačinska je sorta koja se uglavnom razmnožava putem izdanaka. Naziv je svakako vezan za selo Oblačina, ali se ne može pouzdano dokazati da je odatle potekla. Međutim u krajevima oko njega se nalaze najbolje plantaže ove voćke.
Čitava sorta je dosta dobro usklađena i ujednačena u svom izgledu i karakteristikama. Visina je uglavnom takva da se računa kao paruljaste voćka, a krošnja je slabije bujnosti, uglavnom raste u loptastoj formi. Koren kod ove višnje id do pola metra u zemlju, ali se veoma dobro razvija u širinu.